Прво, сами везивни агенси и прајмери за зидове не обезбеђују одговарајућу површинску обраду пре наношења плочица. Пошто су ови производи на бази воде (растварају се при вишекратном контакту са водом), током наношења неки продиру у зид, док други формирају мрежасту структуру на површини зида. Ово повећава адхезију између кита и зида, чиме се побољшава чврстоћа везивања. Постављање плочица се често одвија у влажним просторима (кухиње, купатила), где вода често излаже плочице влази. Ово узрокује растварање лепка, одвајајући плочице од зида и доводи до одвајања плочица. Штавише, тежина лепка за плочице и самих плочица, у комбинацији са филмом формираним на постојећој површини зида од заосталих агенаса за спајање и производа за очвршћавање зидова, можда неће бити довољно јаки да издрже тежину. Ова промена напрезања постепено слаби везу између плочица и зида, што неизбежно доводи до одвајања током времена.
Ако само лепак за плочице није проблем, зашто се велике површине шупљих плочица и даље појављују на сајтовима који га искључиво користе? Основни разлог лежи у значајној разлици у методама примене између домаће и међународне праксе. На међународном нивоу, лепак за плочице се скоро увек наноси танкослојном методом пуне покривености, док се у земљи скоро увек наноси на тачкама.
Да. Они су исти.
Један килограм покрива 2 квадратна метра за равни капут, а један килограм покрива 1 квадратни метар за текстурирани капут. Оба захтевају два слоја. (Референтни принос боје)
Не, додавање воде је строго забрањено. (Додавање воде ће смањити густину, утичући на дебљину филма премаза, а самим тим и на ефекат хидроизолације.)
Да, треба их лечити. Готов производ је релативно танак и нема функцију фугирања.
Ако је неравнина фасаде прихватљива, нивелисање није потребно.
